Antidamping mere - Borba protiv nefer trgovine ili čist protekcionizam?

Pravno definisan, damping podrazumeva nedopuštenu radnju u međunarodnoj trgovini koja se manifestuje kroz plasiranje proizvoda na tržište druge države po ceni koja je niža od normalne (redovne) prilikom čega postoji opasnost od nastanka ozbiljne štete u državi uvoza. Osim štete koja preti da nastane ili je već usledila, za postojanje dampinga potrebno je da postoji i uzročna povezanost između štete i radnji koje čine damping.

U analizi spora DS337 pokušao sam da utvrdim odbrambene mehanizme koji stoje na raspolaganju državi uvoznici u vidu antidamping mera, njihovu prirodu i posledice koje prouzrokuju.

Evropske zajednice – Antidamping mera na uzgajani losos iz Norveške (SPOR DS337)

Tužilac: Norveška

Tuženi: Evropske zajednice

Pozadina slučaja

Savet EU je 21. januara 2006. godine doneo Uredbu kojom se nameću antidamping mere na uvoz uzgajanog lososa poreklom iz Norveške. Po navedenoj Uredbi, planirano je da mere budu na snazi tokom 5 godina. Njome je nametnuta minimalna uvozna cena od 2.80 EUR po kilogramu za uzgajani losos iz Norveške sa izuzetkom jednog proizvođača koji nije bio uključen u damping.

Konsultacije

17. marta 2006. godine Norveška je zatražila konsultacije sa Evropskim zajednicama povodom Uredbe Saveta br. 85/2006 kojom se uvodi antidamping naknada i kojom se naplaćuje obavezna carina na uvoz uzgajanog lososa poreklom iz Norveške.

Norveška je smatrala da ove mere nisu u saglasnosti sa obavezama Evropskih zajednica u vezi sa određenim članovima Sporazuma o antidampingu i GATT-a i tražila je ustanovljavanje panela pred Svetskom trgovinskom organizacijom koji je formiran 9. juna 2006. godine.

Postupak pred panelom i žalbenim telom

Panel je 16. novembra 2007. godine usvojio izveštaj u kome se navodi da su Evropske zajednice prekršile obaveze pod određenim članovima Sporazuma o antidampingu, a Organ za rešavanje sporova STO je usvojio izveštaj panela.

Implementacija usvojenih izveštaja

Evropske zajednice su istakle da imaju nameru da implementiraju preporuke Organa za rešavanje sporova na način koji je u skladu sa njihovim obavezama u okviru STO. Međutim, zbog kompleksnosti materije zatražile su dodatni period da to učine.

17. jula 2009. godine Savet EU je u potpunosti povukao antidampinške mere i time ispunio obaveze EU pred STO.

Kako primećujemo, antidamping mere su povučene gotovo 5 godina nakon njihovog uvođenja čime su Evropske zajednice zapravo ispunile svoj inicijalni cilj.

Zaključak

Za EU je karakteristično da se više od 50% započetih istraga završi uvođenjem antidamping mera koje svoj efekat prouzrokuju najčešće u vremenskom periodu za koji su i predviđene. Dok dođe do opoziva ovih mera željeni efekat je već postignut i više ne postoji potreba za njima.

Kada uzmemo u obzir statističke podatke videćemo da iniciranju istraga najviše doprinose Nemačka, Francuska, Italija, Španija (sve preko 30%). Isto tako možemo primetiti da su ove istrage uperene najčešće protiv država u Aziji koje doživljavaju ekonomsku ekspanziju, od kojih je Kina predmet istrage u 22% slučajeva.

Sve ovo pokazuje da antidamping mere u stvari najčešće ne predstavljaju borbu protiv nefer trgovine, već gotovo isključivo služe protekcionizmu.